Ovaj čoko kolač sam jela davno,al ostao je u sjajnom sećanju,sećanju na jednu devojku sa kojom sam živela nekoliko meseci u jednom malom jednosobnom stanu sa mojom tetkom i njenim sinom. O da,to su bila sjajna vremena,kad sam ja kao studirala,a ona svirala flautu,izludjivala me je danima kad počne da produvava,pa njeno belilo ta zube mi baš išlo na živce i osmeh kao u andjela kojem nisam mogla da odolim. Tetka je otišla na put a mi smo ostali,jelo nam se nešto slatko,nema ništa,što smo mogli mi smo požderali. Kaže ona sad će da sklepa nešto. Mi oduševljeni. Vidim ja ona se nešto uzmuvala,gore – dole,ne zna gde je al ćutim ja i čekam,nestrpljivo. Počelo iz rerne da miriše a Vlada i ja kao zamorčići,dobro tad nismo ni znali da smo baš to jedva čekamo da bude gotovo. jeli smo ga onako vrelog,nama je bio idealan. A ona se smeška i kaže nam da joj je to prvi kolač koji je u šivotu napravila i da nije ni sugurna jel tu trebao puding od čokolade ili čokolada za kuvanje. Ma ko te pita,ovo je odlično. E pa Ceco,ako ikad naletiš na ovu stranu,vidiš svoj prvi čokoladni kolač i pronadješ se u ovim redovima biće mi mnogo drago!
