Jedne od najbržih lepinjica koje smo jeli za doručak. Moja baba je često umela da ih umuti i čas posla da ispeče. E sad, ona nije vodila računa da joj se naduvaju, a nam anije ni bilo bitno nego da ih u većini sluajeva onako vrele umuljamo u šećer i pojedemo. Umakali smo mi njih u šta smo stigli, ali šećera se najviše sećam….
Sastojci:
- 300 g brašna
- 1 kašičica soli
- 500 ml vode
- 1 kašičica ulja
Priprema:
Brzo i lako.
Pomešati brašno sa solju. Sipati polako vodu i sve mešati. Kada se sjedini dodati ulje pa opet izmešati.
Da ne bude grudvica procediti kroz sitnu cediljku.
Ostaviti da odstoji nakoliko minuta.
Zagrejati nelepljivi tiganj i premazati ga uljem.
Premazati mislim kanuti par kapi pa ubrusom premazati sve delove tiganja.
Kutlačom sipati smesu i peći.
Ako želite da se naduvaju morate na laganoj vatri.
Sipate i čekate da gornji sloj prestane da bude tečan pa okrenete.
Kad aokrenete ta strana ne sme da bude ispečena, nego svetla, bela, sa ponekom žutom tačkicom.
E sad tu drugu stranu pečete minut pa okrenete i onda okrećete na 30 sekundi pritiskajuči ivice lepinjice.
Kada krene da se duva opet pritiskate malo sa jedne, pa malo sa druge strane tu gde je vazduh kako biste ga gurali na sve strane.
Ako ne želite i trebaju vam samo lepinjice na brzaka onda na srednju do jaču vatru, pazite da ne izgore baš.
Mala je mera, nekih 6 – 7 komada se dobije, za dvoje dece da nešto ujutro pregrizu sasvim dovoljno, a možda se i vi ogrebete 🙂
Prijatno!
