Home » Peciva i testa » Integralni hleb

Integralni hleb

Podeli: Share on FacebookShare on Google+Pin on PinterestTweet about this on TwitterEmail this to someone

Brašno koje se koristi da bi se napravio integralni hleb se dobija tako što se melje celo zrno žitarice, zajedno da svojim omotom. Hleb koji je napravljen od ovakvih žitarice mnogo je bogatiji celulozom, vitaminima, mineralima i proteinima. Žitarice, koje se najčešće nalaze u integralnom pecivu su pšenica, raž, ovas, kukuruz, zob i soja. Danas se integralno brašno može kupiti u prodavnici, ali je ono uvek mešano sa pšeničnim brašnom. Integralno brašno bi i trebalo da se meša sa pšeničnim jer ga je teško umesiti od samog brašna napravljenog od celog zrna žitarica. Ovaj hleb koji sam ja umesila je prilično težak kada ga podignete. Kada sam mesila nisam dodavala belo brašno, nego sam ga mesila od integralnog, koje sam kupila, na kojem ne piše koliki je udeo pšeničnog brašna kao što je to na crnom brašnu pisalo, na ovom je samo pisalo graham. Teško sam ga umesila jer je puno ljuspica, ali je hleb ispao fantastičan. Evo i recepta.

integralni hleb recept

Sastojci:

  • 600-700 gr integralnog brašna
  • 20gr svežeg kvasca
  • 400 ml vode
  •  1 kašika šećera
  • 1 kašičica soli
  • 50 ml ulja

Priprema:

Toplu vodu usuti u posudu, pa izmrviti kvasac i dodati šećer.

Sve promešati sa kašikom.

Dodati pola mere brašna i pola mere ulja, pa sve opet dobro izmešati.

Dodati još malo brašna pa so i opet izmešati.

Dodavati postepeno ostatak brašna da se umesi testo, koje ni mekano ni tvrdo.

Osetićete pod rukama kako nije glatko kao kad mesite sa belim brašnom, nego da je puno sitnih ljuspica i grudvica.

Kada završite mešenje, pouljite okolo testo, prebacite ga još koji put i ostavite da kisne u pouljenoj posudi.

Posle 30ak minuta izvadite ga i još malo prebacite.

Sve krajeve testa ubacite unutra, pa ga okrenite naopako i rukom vrtite u krug, da se donja strana gde su krajevi spoji sa ostatkom testa i lepo zaokruži.

Pouljite šerpu ili pleh i stavite vaše testo, pa ostavite pokriveno krpom da kisne 30 minuta.

Za to vreme zagrejte rernu na 180 stepeni.

Posle 30 minuta stavite testo da se peče.

Pei će se otprilike 40 minuta.

Proverite štapićem za ražnjiće ili tanjim nozem da li je unutra pečen.

Gornja kora će biti prilično tvrda kad se ispeče.

Tako vrelog ga premažite odgore uljem i poklopit ekrpom 10 minuta, pa onda izvadite i ostavite da se hladi.

 

Podeli: Share on FacebookShare on Google+Pin on PinterestTweet about this on TwitterEmail this to someone

5 comments

  1. Svaka vam cast na ovom receptu! Ja sam od skoro pocela da kuvam i sto se hleba tice pogotovu ovog nikako nisam mogla da nadjem recept ili ja nisam znala ili je nesto drugo. Ali ovaj hleb, evo sada je u rerni i vidim kako ce biti i ukussn i lep na oko. Hvala lepo!

  2. Hleb mi je ekstra ispao,mekan kao dusa.Divan je recept :)

  3. Aleksandra Vasiljevic

    Dragi moji,

    prvo izvinite; zivim preko 40 godina u Njemackoj, rijetko imam priliku govoriti srpski ili hrvatski (nekad je to bilo srpskohratski), pa tako vjerojatno i grijesim kod pisanja. Sasvim slucajno sam danas nasla vas “site” i odusevljena sam. Ne samo da su recepti jednostavni i izvrsni, vec mi se svidja i nacin kuharice. Kako ophodi sa tjestom (samo jedan primjer) …. to je kao u mom divnom djetinjstvu kod tete Ruze. Sigurno cu neke stvari ispobati, vec sada se veselim. Vec sutra cu napraviti Gibanicu – ja to poznam, ali kao “Guzvaru”. Na srecu mogu u turskim ducanima kupiti gotove kore.

    Jedino mi se Vasa Sarma ne svidja. To svaku zimu rado kuham. U principu slicno, ali su moje sarmice puno manje, u vecini palca. Osim toga redjam sarme sa sitno reckanim kiselim kupusom i naravno suhim mesom, a mjesam to sve sa malo paradajz-sosa, dinstanim lukom i lovorom.

    Njemci poznavaju nesto slicno. To zovu “Krautrouladen” ili u Bavarskoj “Krautwickel”. Za to se uzimaju normalne glavice (ne kisele – toga ovdje nema) kupusa. Izdube se, pa se u cijelom kuhaju, da bi listovi bili mekani i da bi se lakse razvajali od glavice. Listovi se onda u sredini istuku (kao meso za snicle), tako da je “rebro” u sredini pljosnato. Filuje se kao sarma, samo da Njemci ne poznaju kombinaciju sa rizom. Uzimaju stare zemlice, natapaju ih u mlijeku pa ih izmikajui i mjesaju sa mesom. Vasa spretna metoda savijanja je nepoznata; znaci da te “sarme” omotaju koncem. Prvo ih peku u vrucem ulju, tako da su tamno smedje, pa ih onda redaju u lonac i peku jos nekih sat do dva u rerni. Nesto slicno prave od listova kelja. U svakom slucaju je nasa sarma (bilo veca ili manja) puno puno bolja i ukusnija.

    Aleksadra

    • Hvala Vam najlepše na ovako dugačkom komentaru. Retko imam priliku da pročitam ovako dugačak i iscrpan tekst.
      Drago mi je što Vam se dopada ono što radim, a isto tako volim što i imate zamerki jer to me tera da budem bolja i da se više trudim.
      Što se tiče sarme, svako ima neki svoj recept i ukus po kojem pravi. Ja sam tad pravila tako. Sad pravim bez jaja u sastavu i ne dinstam meso, nego motam “živo” jer su mi sarme tako čvršće i jače. Ja sam mlada još uvek :) i još uvek učim. Veliki pozdrav za Vas.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

error: Content is protected !!